Protestna šetnja 10 000 ljudi u Londonu zbog posete pape Benedikta

Demonstranti koji su se kretali od Hajd parka do ulice Dauning nosili su plakate sa natpisima „papa štiti sveštenike pedofile”, „papa greši -stavite kondom” i „Benediktova homofobija odnosi živote”.

Reč je o do sada najvećim demonstracijama tokom papine četvorodnevne posete Velikoj Britaniji, koja se završava sutra u Birmingemu, preneo je Rojters.

Aktivista za ljudska prava i organizator protesta Piter Tatčel kritikovao je vladu da koristi novac poreskih obveznika kako bi finansirala papinu posetu.

„Vatikan nije država, Ujedinjene nacije ga nisu priznale kao zemlju. Dati papi status šefa države je pogrešno i dati mu imunitet od krivičnog gonjenja je pogrešno - niko ne treba da bude iznad zakona”, rekao je Tatčel, a preneo „Skaj njuz”.

Demonstranti zameraju papi zbog njegovog načina rešavanja skandala u vezi sa seksualnim zlostavljanjem dece i njegovog stava po pitanju homoseksualizma.

Papa se danas sastao sa pet osoba koje su bile žrtve seksualnog zlostavljanja za koje su odgovorni katolički sveštenici, sa kojima je proveo između 30 do 40 minuta u razgovoru, saopštio je predsednik crkvene grupe koja je organizovala taj susret Bil Kilgalon.

Portparol Vatikana Federiko Lombardi je izjavio da je papa bio „potresen onim što su oni
imali da kažu i izrazio svoje najdublje žaljenje i sramotu”, preneo je AP.

Papa Benedikt XVI je ranije danas na misi u Vestminsterskoj katedrali u Londonu izjavio da je posramljen neopisivim seksualnim zlostavljanjem koje su decenijama sprovodili katolički sveštenci nad decom.

Misi je prisustvovalo blizu 2.000 ljudi, među kojima bivši britanski premijer Toni Bler, koji je nedavno prešao u katoličanstvo i njegova supruga Čeri. Šestorica ljudi koji su uhapšeni juče u Londonu zbog dojave o pretnji po bezbednost pape ostali su u pritvoru, a taj incident nije uticao na program posete Benedikta XVI.

Papa će sutra okončati četvorodnevnu posetu Ostrvu posetom Birmingemu, gde će pokrenuti postupak proglašenja za sveca kardinala iz XIX veka DŽona Henrija Njumana.